Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

"Da, nadam se da će biti sve okej.Ne moraš se brinuti, ja ću ostati sa njom"- čuo se tihi šapat
"Dobro...Molim te, pazi mi na nju"- rekao je netko prigušenim glasom.
Tada sam osjetila da je netko došao do mene, sagnuo se i poljubio me u čelo.Njegova kosa im je doticala lice, da odmah sam shvatila tko je ta osoba.Bio je to on; Jake.
Tada sam čula korake, škrip vrata i shvatila da je otišao.
"Jamie?Ljubawi?"-rekla je i prišla mi.Da, bila je to Ann koja je vjerojatno shvatila da sam budna.
Polagano sam otvorila oči.Bio je mrak, no njene smeđe sjajne oči isticale su se kao dva svjetleća dragulja.
"Ej, Ann.."-rekla sam jedva proizvodivši nekakav normalan glas.
"Što...što se dogodilo...Gdje sam uopće?" - Osvrnula sam se, no nisam mogla ništa prepoznati...Preveliki je mrak bio.
"Kod mene si u sobi...Mojih nema doma, trebala si prespavati kod mene, sjećaš se?...A to što se dogodilo, o tome ćemo sutra, sada spavaj"-rekla je polako, no ipak na kraju zadrhtajući.
"Ne, sad ne mogu spavati...Daj, reci mi što se dogodilo"
"Pa...Bile smo u Central Parku...Ti si bila sa Jake-om koji je bio mrtav pijan...Ne znam ni ja previše, nisam bila tamo blizu, ali Jake mi je rekao kako si se samo odjednom počela tresti i vikati i da si se onesvjestila...Onda je Marc-ov brat došao po nas sa autom, i odvezao nas kod mene.Zbilja su nam svi puno pomogli."
"Aha..."prošaputala sam i okrenula glavu prema zidu...Znala sam da Ann želi objašnjenje, kao i svi oni koji znaju što se dogodilo...Nisam bila spremna ikome to objasniti, no znala sam da ću Ann morati reći.Bojala sam se da će se ljutiti što joj nisam to rekla sve ove godine, ali oduvijek sam to htjela sakriti što više u sebe, nisam htjela da išta izađe na vidjelo.No sada sam shvatila da je tome skrivanju došao kraj i da nekome moram reći istinu.Okrenula sam se ponovo njoj i započela priču:
"Eh...Ann...Mislim da ćeš biti jedina kojoj ću ovo ikad ispričati.Nadam se da se isto tako nećeš ljutiti što ti to nisam prije rekla...Ali to je bilo previše potresno i užasno za mene, da sam odlučila nikome to govoriti, čak ni svojoj obitelji koja je bila ključna u tome.I...Želim da isto tako nikome to ne kažeš..."-rekla sam
"Dobro, Jamie, stvarno neću ništa reći...I daj nemoj me plašiti, o čemu se radi?"-pitala me zabrinuto
"Pa ovaj...Duga je to priča...Znaš kako je moj tata umro kada sam još bila mala...Kada sam napunila 4 godine, mama je upoznala jednog tipa, koji je ubrzo postao moj očuh.Nisu se oženili, ali je živio sa nama i ponašao se kao naš tata.Morale smo ga slušati...Isprva se činio dobar i ljubazan, no nakon nekog vremena ispostavilo se da je nešto sasvim drugo..."
Tu mi je glas utihnuo, počela me boliti glava, no odlučila sam nastaviti...
"Dakle, jednog dana kada je mama otišla na neki poslovni put, a mi smo ostale same sa očuhom, on se počeo vrlo čudno ponašati.Nakon što je popio gomilu piva rekao je da odemo u kupaonu, da ćemo se okupati.Seka i ja smo otišle u kupaonu i skinule se do gaćica.Nikad prije se nismo kupale u njegovoj prisutnosti, tako da nam je to sve bilo jako čudno, ali bile smo premale da bi išta posumnjale, pogotovo Mary.Čekale smo ga dosta dugo, kada je ušao unutra.Oči su mu bile čudne.Tada se počeo i on skidati,sve dok se nije sasvim skinuo.Tada je nama skinuo gaćice i uveo nas u kadu...
Počeo nas je dodirivati posvuda, pa sebe, pa nas, pa sebe sve dok nije zastenjao.Rekao nam je da to ne smijemo pričati mami, da će to biti naša mala tajna.Od tada, to se događalo sve češće, plakala sam svaki put, seka nije ništa razumjela, ipak je imala samo dvije godine.Nisam htjela reći ništa mami jer mi je počeo prijetiti da će nas sve ubiti pištoljem kojeg mi je i sam pokazao.Došla je zima i trebali smo ići na skijanje, u Austriju.Nije mi bilo drago, jer sam znala da ćemo mnogo vremena provoditi zajedno, a ja sam ga sve češće izbjegavala.No, naravno, otišli smo.Jednom je mama otišla sa prijateljicama na noćno skijanje, a očuh je rekao kako je umoran i da će nas ostati čuvati...Dobro sam znala što to znači...Odmah sam se sa sekom pokupila u sobu, pokrila nas pokrivačem i zagrlila je čvrsto...Ona ničeg nije bila svjesna, zato se sad i ne sjeća što joj se sve događalo.Tada sam čula škripu vrata i počela drhtati.On je samo legnuo pokraj mene i počeo me skidati.Tada sam osjetila njegovu ruku tamo.Nakon nekog vremena već je bio u meni.Ne moram ti reći da sam vrištala od boli.Seka je plakala, a on se samo smijao.Kada smo vjerojatno počele biti previše glasne derao se kako će nas ubiti.Sljedeće dane pravio se kao da ništa nije ni bilo, samo mi je govorio da me voli i da mi nikad ne bi naudio.Poslije dvije godine tog terrora, napokon su se mama i on posvađali, i to zato jer je stalno pio i dolazio kući pijan.Ja mami ništa nisam govorila što se tiče silovanja, nisam ju htjela još i time opterećivati...Hvala Bogu, on se odselio.No nakon nekog vremena mi je došao mail na kompjuter da me on svaki dan gleda i promatra.I da će mi se osvetiti za to što sam rekla mami i što sam ga otjerala iz kuće, što uopće nije bilo istina, ali to mi nije bilo toliko važno.Užasno sam se bojala da će mi ponovno sve ono raditi.Svaki put kad sam bila sa nekim dečkom koji bi me počeo dodirivati, osjećala bih se užasno.Nisam mogla mirno spavati niti ništa.Nakon nekog vremena naučila sam to skrivati u sebi i zaboraviti na to.Mislila sam da ću napokon mirno moći biti sa dečkima, to se čak i ostvarilo.Ništa nisam osjećala.Samo hladnoću...Kod Jake se to nije dogodilo jer sam njega zbilja zavoljela..."
Tada je nastupila tišina.Od Ann sam očekivala burnu reakciju, no ona je samo šutjela.
Kada mi je već postalo neugodno, ona je rekla:
"Nikada nisam mogla vjerovati da se to zaista događa ljudima..Mislim znala sam, ali...Nekako...To mi je bilo preodvratno i užasno da bih mogla vjerovati...Stvarno mi je žao i...Ne znam što da ti kažem..." rekla je tiho
"Ne trebaš ništa govoriti.Samo budi tu, pokraj mene" -rekla sam okrenula se prema njoj i zagrlila je, te smo zajedno utonule u san...

"Ej, imate koju kunu-dvije?"-čuo se glas iza mene.
Okrenula sam se i pogledala ga mrkim pogledom.Bio je dosta visok.Imao je plavu, raščupanu kosu i plave oči.Izgledao je iscrpljeno, umorno.Traperice su mu bile poderane na više mjesta, a majica je bila sva rastegnuta.
Ann mu je odmah neraspoloženo odgovorila:
"Ne.Nemamo ništa.Doviđenja!"-rekla je grubo
"Daj, Ann, ne budi takva.Pričekaj malo... Evo izvoli"-pogledala sam ga sa smiješkom i dala mu sitniš koji mi je ostao kada sam otišla kupit kaugume.
"Hvala ti.Odužit ću ti se već nekako"-rekao je, osmjehnuo se i nestao.
Okrenula sam se natrag prema Ann koja me uvrijeđeno gledala.
"Joj Ann.Nemoj me tako gledati.Znaš da ne mogu reći ne.Previše mi ih je žao"-pokušala sam joj objasniti
"Da, Jamie.Žao ti je likova koji će za tu lovu kupit sebi pivu, napit se i radit sranja."-rekla je i dalje uvrijeđenim tonom.
"No, dobro, Ann.Nisu svi takvi."-tvrdoglavo sam joj rekla i nastavila:
"Nećemo o tome, okej.Bilo pa prošlo.Nego, gdje ćemo?U Hard Rock Caffe ili u Good Sound?Ili negdje drugdje.Danas bi ipak nakon dugo vremena išla na jednu kavu.Cijelo vrijeme samo idemo u Central Park i pijemo"-rekla sam osmijehnuvši se.Na ovu riječ Park malo sam se trznula, no odmah sam sve što ima veze sa tim izbacila iz misli.
"Umm.Pa može, da.Ali uvijek možemo otić u Central Park.Danas smijemo ostati duže, sjećaš se?"-rekla je sa smiješkom na licu.
"E, pa daa.Totalno sam zaboravila.Danas će bit kul, za promjenu.Barem se nadam"-rekla sam i pogledala u stranu ugriznuvši se usnu.
"Ejj, zaboravimo to!"-rekla je i sama drhnuvši na sam spomen današnjeg događaja.

****

"Jedan Irish i čašu vode, molim vas."- rekla sam i pogledala Ann koja je zurila okolo.
Zakolutala sam očima jer sam dobro znala da traži Marc-a koji je inače uvijek u ovo vrijeme u Hard Rock Caffe-u.
Tada se oglasio mobitel.Poruka.Pogledala sam i vidjela kako piše Jake.Odmah sam išla otvorit poruku i pročitala potiho Ann:

"Ej, Jam!Ovoga, ja sm u centrl ParkU.dođš d men?"
Pogledala sam s nevjericom Ann, a ona je sa smiješkom rekla:

"Pijan je.Hahaha.Evo ti prilike...Jam!"-nasmijala se još jednom.
"Joj, daj šuti!"-zaviknula sam.Tada je došao konobar i donio mi Irish i čašu vode.
"Joooj, što ću sad s tim!?"-rekla sam i puhnula.Konobar me pogledao čudno, pa sam mu objasnila da hitno moram otić.On se ljubazno nasmiješio, odnio piće i pokazao rukom da slobodno mogu otić.Pogledala sam ga začuđeno, jer inače se to ne radi.Niti sam morala platit, niti ništa.Ann me povukla za ruku i izašle smo.


****

"Jake!Heej!?Jel me se sjećaš!?"- vikala sam pljuskajući Jake-a po licu.Bio je totalno pijan.Sjedio je na klupi njišući se amo-tamo.Sjela sam pokraj njega i gledala ga.Bio je tako zgodan.I te lijepe oči.Trgnula sam se podsjetivši se da je jaKooo pijan.
"Jam!?Došla siiiiii.Došla siii."- rekao je razvučenim govorom i unio mi se u facu.Sada je bio tako blizu.Pridržavala sam ga, osjećajući da ako ga pustim da će past.
"Jesam, da.Slušaj me, Jake.Skoncentriraj se!Ne mogu te držat!!"-viknula sam.On je i dalje omamljeno "ležao" na mojim rukama, dok sam ga pokušavala odgurnut.
Pogledom sam tražila Ann.Zadnji put sam je vidjela sa Marcom.Mah, vjerojatno je s njim negdje.Tada sam skupila snage i snažno odgurnula Jake-a prema klupi da se legne.No on je pao preko klupe povukavši i mene.Tresnula sam na njega, a on se počeo trgat od smijeha.Kao da je tu nešto smiješno.
"Jake!Smiri se!Ako se ne smiriš, ja odlazim, jesi me čuo!?"-zaprijetila sam.
"Dobrooo, smiren sam.Daj, samo nemoj otić"-rekao je i ponovo zurio u moje oči.
Prošlo je sigurno dobrih par minuta kad je napokon progovorio...
"Predivne oči.Jednostavno...Preeeedivne.Daj ih meni, molim te.Svaki dan bi se gledao u ogledalo i tako se podsjećao na tebe"-rekao je.Ja sam ga blaženo gledala, još uvijek ležeći na njemu.Nisam mogla vjerovati.Bila sam uvjerena da to govori samo jer je pijan, no odlučila sam barem uživati u trenutku.
"Hvala ti."rekla sam i poljubila ga.Toliko sam željela to.Toliko žudjela za njim.Zarila sam mu prste u kosu i ljubila ga.Tako žestoko, da sam povremeno provjeravala je li diše.No, on me je također samo ljubio.Milovao me svugdje po tijelu počevši od kose, obraza, vrata, leđne kralježnice, stražnjice.Na koje god mjesto je mogao doći rukom, on je nježno prešao i pomilovao.Tada je htio doći do mojih grudi.Prestala sam disati.Srce mi je prestalo kucati.Tada sam ponovo počela disati nekontrolirano.On me sa čudom pogledao i odmah dignuo sa sebe.Meni je bilo tako zlo.Prisjećala sam se ruku.Ruku koje su me dirale po cijelom tijelu.Ruku koje nisam htjela na sebi.Zavrištala sam pokušavajući maknuti te misli, vratiti ih duboko u sebe.Osjetila sam kako me Jake prima za ruke i ispituje nešto.No previše mi je bilo zlo da bih išta razumjela.Tada mi se pojavilo crnilo pred očima i više ništa nisam osjećala.

Nastavlja se...

"Pa što misliš, tko bi mogao biti?"-pitala me

Nisam ju slušala.Razmišljala sam.O svojoj smrti.O tome kako će me hladno i sa iščekivanjem ubiti.Potresla sam se pomislivši to.

"Jamie?"-ponovo se javila Ann
"Ha?"-upitala sam je smeteno
"Ma joj.Ništa.Pokušavam ti pomoći, a ti me ni ne slušaš.Baš si ono...mah!"-rekla je uvrijeđeno Ann i nastavila sa vrtjeti na vrtuljku.

"Ma sorry.Daj, nemoj se ljutiti.Samo što me to jako plaši, Ann.Pozivi su sve češći.Stvarno se već bojim.Najgore je što zna skoro sve pojedinosti iz moje prošlosti.
"No dobro.Ovaj...Pa jel si imala ikog koji zna sve što i je i kako bilo kad si bila mala?"-pitala je radosno, čim sam joj se ispričala i čim me je mogla pitati nešto novo.A meni se stvarno nije dalo o tome.Previše razmišljam o tome.Glava me počinje boljet od tolkog razmišljanja.Uvijek pokušavam ne misliti na to.

"Ne.Ne znam.Osim ako ne izostavim malu Sarah s kojom sam išla u vrtić.Mislim da se tako zove.Nisam sigurna, ali opet.Ona ne može biti jer se ona odselila u Njemačku prije 10 godina.
"Amm.Ne znam.Ja mislim da se neko ipak samo zafrkava."-rekla je i u tom trenutku zazvonio je mobitel
"On je"-rekla sam preplašeno
"Daj, ja ću se javit"-rekla je i pokušala istrgnuti mobitel iz ruke
"Nee!Ne želim mu se javit.Ne želim uopće razgovarat s njim!"-rekla sam
"Joj daj Jamie, pa preplašit ću ga"-rekla je s osmijehom i ponovo pokušala istrgnut moj mobitel, ovaj put sa uspjehom.
"Halo?"-javila se
S druge strane nisam ništa čula, iako sam imala potpuno prislonjeno uho na njen mobitel.

"Oho.Tko bi rekao.Dobra, stara Ann.Pa kako si mi?"-napokon se čuo glas
"Ma što tebe briga kako sam!Slušaj me!Još jedanput nazoveš na ovaj broj, ja ću, ja ću..!"-rekla je, no nato ju je ovaj prekinuo.
"Ma što ćeš ti?Odjednom glumiš neku dobricu?Hahahaha.Ajde, molim te, Ann.Daj mi radije Jamie na telefon.Trebao bih ju nešto"-rekao je
"Gle.Vjerojatno nisam bila dovoljno jasna.Da nisi više nikad, ali nikad zvao na ovaj broj!Jel tebi to jasno!?Zvat ću policiju, glupane jedan ludi!"-zaderala se Ann
"Hahahahahahahahahahahahah...Ann se naljutila.Lijepo je to čuti.A reci mi, kako je situacija sa Marc-om?Kako je on?"
"O-o-otkud znaš nje-njega.?-zamucala je Ann
"Gle, rado bih pričao, daj mi sad Jamie"-rekao je.Ja sam odmah uzela, još uvijek, "zaleđenoj" Ann mobitel iz ruke i javila se
"Što hoćeš, k vragu?Zašto me ne ostaviš na miru?"-pitala sam uznemireno
"Što ja hoću?Hoću te vidjeti mrtvu Jamie.I neću te ostaviti na miru dok to ne ispunim"
"Pa reci mi što sam ti napravila?Zašto baš ja!?!?"-pitala sam, sad već očajno
"Znat ćeš.Strpi se malo.A sad, slušaj me.Odi kod potoka u parku "Tri drveta", onda odi tri koraka ulijevo.Tamo je jedan grm.Unutar grma je jedan dar za tebe.Nemoj se bojati, stvarno je dar.To će ti biti za rođendan, budući da je za 10 dana."
I tada se veza prekinula.Kada sam shvatila što mi je upravo rekao i kada sam shvatila da hodam prema tom parku čije ime sam oduvijek htjela zaboraviti i gdje nisam otišla već dosta dugo vremena, začudilo me to što se nisam bojala tog "dara" i same pomisli da ponovo idem u taj park.Nisam se mogla sjetiti odmah zašto ga zapravo ne volim.Bilo je previše duboko u meni da bi samo tako izašlo iz mene.Ann se derala za mnom, no naposljetku me je počela šutke slijediti.Kada sam došla do potoka bilo je više grmova, no napravila sam tri koraka uljevo i skužila koji je taj grm.Bio je užasno sličan jednom grmu...jednom...odvratnom, najodvratnijem grmu...Suze su mi počele kliziti niz lice.Nisam mogla disati.Sjećanja su navrla.Tako me je boljelo.Sve ono što je bilo u meni, polako je počelo i izlaziti iz mene.Nisam htjela da izađe.Borila sam se svim snagama da se ne prisjetim nijedne pojedinosti.Brzo sam htjela odvratiti misli i otvorila sam oči.Iako mi je sve bilo zamagljeno od suza zamjetila sam neku kutiju.Bila je zaprljana.Kada sam je otvorila u njoj sam vidla tri crne ruže i roj kukaca.Roj odvratnih žohara.Počeli su hodati po mojim rukama, osjetila sam ih na leđima i nogama.Vrištala sam.Plakala i vrištala.Ann je odmah dotrčala do mene i užasno micala žohare sa mene.Počela sam se svlačiti.Mislila sam da ću se onesvjestiti.Osjetila sam njihove malene odvratne, ljigave noge kako puze po mojoj kosi.Skinula sam se do grudnjaka i gaćica.Nije mi bilo to važno.Samo više nisam htjela osjetiti nešto što toliko mrzim.Nakon par minuta nisam ih više osjetila.Vidjela sam par njih u potoku, no još uvijek je poveća skupina njih izlazila iz kutije.Plakala sam i plakala.Bila sam više užasnuta nego uplašena.Ann je brzo došla do mene i zagrlila me.Pokrivala me svojom jaknicom da mi bude toplije.
"Sve će biti u redu Jamie"-rekla je.Više joj sve ovo nije bila zajebancija.Izgledala je po prvi put tako užasnuto da sam mislila kao da je neka druga osoba pokraj mene.Ona nikad nije bila užasnuta.Nikad nije bila preplašena.Sad je bila i više do toga.

****

Kada sam se probudila vidjela sam poznati plavi zid svoje sobe.Polizala sam usne.Bile su slane od suza.Pokraj mene je ležala Ann.Spavala je.Podignula sam se i tada se Ann probudila.
"Oprosti.Nisam te htjela probuditi"-rekla sam joj
Gledala me pažljivo.Htjela je vidjeti jesam li dobro.Nježno sam je pogledala, pa se odmah osmijehnula jer je to značilo da jesam dobro.Ali zapravo, nisam znala jesam li dobro.Nisam mogla vjerovati što mi se dogodilo.Tek sam sada počela biti svijesna toga.
"Tvojih nema doma.Otišli su kod strica na rođendan.Imali smo sreće.Jer, da su te vidjeli onako polugolu i..."rekla je Ann i zastala.Ugrizla se za usnu shvativši da me upravo podsjeća na sve to.Ali ja sam ionako mislila o tome.
"Gle, nemaš beda Ann.Ne moraš misliti da si pogriješila što si me podsjetila.Ionako sam mislila upravo o tome.I da, hvala bogu što ih nije bilo jer ne znam što bi onda.Mislim da bi me odveli u bolnicu."rekla sam i nasmiješila se.
Ann je ostala ozbiljna, no onda nakon nekog vremena nasmijala se i pitala:
"Ovako.Ja mislim da sve to trebamo zaboraviti.Jel ti se da negdje van?Mogla bi nazvati Jake-a."
"Pa.Možemo otić, da.Samo se moram sredit prije.I moram javit svojima.Čekaj, danas je subota, jel tako?"
"Da.Ne možeš reć da trebaš učit.I ja moram javit svojoj mami.Smijem telefon uzet?"-pitala me
"Joj Ann.Kakvo je to pitanje?Pa naravno da možeš"-rekla sam joj i otvorila ormar da vidim što ću obuć.Gledala sam i što bi se Ann moglo svidjet, ali ionako imamo isti ukus tako da neću pogriješit.Ne da mi se baš van, iskreno, ali čim je spomenula Jake-a dobila sam volju.Kada sam izvadila sve što bismo mogle obući, uzela sam mobitel i napisala Jake-u poruku jel ide kamo van danas.Poruka je došla nakon par minuta sa potvrdnim odgovorom na što sam malko zaboravila što mi se dogodilo prije par sati.
Nakon što smo se spremile izašle smo van i čekale bus.
"Nadam se da je Jake biti sa Marc-om"-rekla je nasmiješeno Ann
"Nadajmo se"-rekla sam i opazila bus kako ide prema nama.Ovo će biti vrlo uzbudljiva večer-promislila sam i zajedno sa Ann ušla u bus.

Nastavlja se

"Koliko je danas bilo naporno.Mislila sam da ću crknut od količine tih trbušnjaka"-rekla je mrzovoljno Jessie.
"Da,ubila nas je ova"-složila sam se sa njom.
Sjela sam na klupu i počela svlačit trenirku sa sebe.
Imali smo ples upravo i voditeljica nas je toliko izmorila da još uvijek nisam pravilno disala.
Navukla sam marte, bez da sam zavezala vezice.Stvarno sam bila preumorna da se sa tim mučim.
Otišla sam na WC, umila se, stavila korektor, počešljala se, pozdravila cure i izašla iz dvorane.
Izvadila sam mp4.Prva pjesma koja je došla bila je So Alone-The Offspring.
Iskreno,nisam se trenutno baš tako osjećala.
Sa Jake-om sam si super sad.Prijatelji smo.Zasad, samo to.Pričamo skoro pod svakim odmorom, na etici uvijek sjedimo jedan do drugoga.Stvarno mi je lijepo sa njim.
Taman kada sam se htjela upustiti, čula sam zvukove hoda iza sebe.Okrenula sam se i nisam vidla nikoga.Nastavila sam hodati i onda se odjednom preda mnom stvorio Ethan.

"Isuse Bože, pa jesi li ti normalan!?!?-viknula sam poskočivši od straha
Ethan me gledao čudno.Vrlo čudno.No nakon par sekundi, taj njegov gotovo zloban i čudan pogled pretvorio se u onaj pravi, glupav Ethan-ov pogled.

"Opro...oprosti mi, Jamie.Nisam te htio prestrašiti."-rekao je
"Ma...Otkud ti uopće ovdje!?!?Kako se usuđuješ šuljati se ovako!?!?"-viknula sam još jednom
"Ma stvarno oprosti mi.Tu sam prolazio i vidio te.A nisam se htio derati za tobom, pa sam samo došao.Nisam te htio uplašiti"-rekao je zbunjeno
"E, pa uplašio si me.Ajde, bok."-rekla sam zlovoljno i brzim hodom otišla do Konzuma, gdje sam si kupila Corny.Kada sam izašla, Ethan je stajao kod grma i ponovno me gledao pogledom punim mržnje od kojeg mi se zaledila krv u žilama.
Nikada me nije tako gledao.Malko sam mu se nasmijala i uplašeno mahnula.Mahnuo je on i meni, i onaj njegov odvratan pogled nestao je u sekundi.Kao da se nije nadao da ću mahati.No, ajde.Barem je promijenio pogled.Nastavila sam hodati.Razmišljala sam si koji je njemu vrag.Uvijek...uvijek me gledao zbunjeno.Slatko.A sad...Sad me gledao sa tolikom mržnjom.Pa što sam mu napravila!?
Miljun pitanja prošlo mi je glavom, a ja nijednom nisam bila ni blizu odgovora.

***

Baš mi je pasalo tuširanje.Ona topla voda prolazila je niz moju kosu,lice,tijelo.Fin miris jagode proširio se cijelom kupaonicom.Čula sam kako mi zvoni mobitel.Na brzinu sam stavila ogrtač oko sebe i požurila prema sobi.Javila sam se.

"Halo?"
"Ugodno se osjećaš, jeli tako?"-pitao me dubok, vrlo dubok muški glas
"Molim!?!"-pitala sam prestravljeno
"Paše ti ta topla voda...Kako ti curi niz tvoje male grudi,niz trbuh.Paše ti, jeli tako?"-pitao me, već sada jezivim glasom
"Je..jeste li vi poludjeli!?Tko je to??"-pitala sam uplašeno
"Nije važno tko sam.Ne, to nije nimalo važno.Važno je da se ti tako lijepo osjećaš, a trebala bi trunuti u grobu.Nisi zaslužila živjeti.Odvratna si osoba,Jamie.Odbacuješ sve oko sebe, izdaješ sve oko sebe.Pa.Uživaj.Jer, imaš još vrlo malo vremena.-rekao je i više ništa nisam čula.
Drhtajući, ispustila sam mobitel, a suze su samo krenule.
O moj Bože.Što je ovo??
Sanjam li?

"Jamie!!Jamie!!"-šapnuo je netko iza mene
Okrenula sam se...Možete tri puta pogađati tko je to bio.Da,Ethan
"Što je opet?!"-pitala sam bezvoljno
"Pa,ovaj...Htio sam te pitati imate li ti i Ann obje knjige iz hrvatskog pa da jednu date nama"-pitao me Ethan
Puhnula sam u zrak i šutnula mu knjigu u ruke.Zahvalno mi se nasmiješio.Profesor je nešto brbljao o jeziku, no čula sam ga napola jer sam igrala sa Ann križić-kružić.
"Amm,gospođica Dowson?"-čuo se smiren glas.Bio je to profesor.Trgnula sam se i zbunjeno pogledala prema profesoru.
"Oprostite,nisam čula što ste trebali"-rekla sam
Profesor se nakašljao, i pogledao me tako da shvatim da trebam prestati pričati i slušati nastavu.Sjela sam uspravno i nezadovoljno pogledala Ann.Ona je preokrenula očima jer mrzi hrvatski i sad mora biti mirna pod satom.
Kada je sat završio, svi smo se počeli brzo spremati jer je bio veliki odmor.Taman kad sam izlazila iz učionice Ethan me opet pozvao.
"Dobro,što je sad opet"-pitala sam živčano
"Ma...oprosti..samo...samo...samo sam htio...ti vratiti knjigu..."-rekao je tužno
"Joj..dobro..hvala ti..."-uzela sam knjigu i otišla sa Ann
***
"Jamie,Jamie tamo je!!"-rekla je Ann uzbudljivo
Okrenula sam u smjeru u kojem je ona gledala i vidla Marca.Pričao je sa svojim prijateljima u grupici.Okrenuo se i pogledao.Smijao se i mahnuo na kraju.Ann se i njemu nasmijala,a ja sam ostala zbunjeno buljit prema njemu.Tada sam iza njega vidla kako stoji Jake.Tupnuo je Marca po leđima i rekao mu nešto.Odmah sam počela nekontrolirano disati i stiskati Ann za šaku.
"Aaaa,pa Jamie boli me to"-zaderala se Ann odjednom
Jake,Marc i njihovi ostali prijatelji su se okrenuli i pogledali nas zbunjeno.
Ja sam okrenula Jake-u i nasmijala se blago, a nakon što mi je UZVRATIO osmijeh, sva sam se smotala i spotaknula i pala.Njegovi prijatelji su se počeli trgat od smijeha.Više nisam htjela ni pogledat tamo.Stavila sam kosu na lice i potrčala u dućan vućeći Ann sa sobom.
"Ann?Zašto uvijek meni??Zašto uvijek menii!?!?!"-rekla sam očajno
"Ajoj,Jamie.Pa nije bilo ništa strašno.Osim toga,znaš...meni se čini da je njemu to slatko"-rekla je Ann osmijehnuvši se.
"Da,Ann..Tebi je to smiješno.Samo se smij.Mislim,što može biti slatko u tome kad se netko neprestano spotiče i...Mah"-zamahnula sam kosom i ljutito hodala prema školi

***

Ostatak dana prošao je u mojoj ljutnji na samu sebe.Ann me nije više mogla podnositi i izbjegavala me.I razumijem je.Stvarno sam užasna.Jebemu.
"Trebala bih joj se otići ispričati"-rekla sam samoj sebi

Ali nastava je već završila.Tko zna gdje je sad ona.
Hodala sam besciljno hodajući hodnicima škole.
Odustala sam od toga da je nađem.Nazvat ću je kad dođem doma.
Da,tako ću učiniti.
Kada sam obišla cijelu školu izašla sam van.
Padala je kiša.A ja nemam kišobran.
No krasno.
Spustila sam torbu na stepenicu, svukla si jaknu i baš kada sam je htjela staviti iznad glave,
jedan glas se začuo.Glas koji sam uvijek htjela čuti kraj sebe.Glas zbog kojeg bi svaki put zadrhtala
i zbog kojeg mi trnci prošli cijelim tijelom.
Da,to je bio njegov glas.

"Ej...Ovaj...Nemoj si skinuti jaknu.Hladno je.Imam ja kišobran, mogu ti posuditi svoj"-rekao je.
Okrenula sam se prema njemu i zbunjeno ga pogledala.Njegovo savršeno lice, savršen osmijeh i savršene oči
koje su buljile u mene bile su tu.Preda mnom.Počela sam ponovo nekontrolirano disati.Nisam znala što da kažem.
Šutjela sam, i gledala.

"Heej,jesi tu?"-pitao je i zamahnuo svojom rukom ispred mojih očiju.

Trgnula sam se iz "zamrznutog" položaja.

"Ovaj,da jesam tu sam.Ma,kiša..ovaj..kišobran..Ma zapravo..ma imam jaknu ja...Odnosno,da hladno mi je, ali mogu imati jaknu ispred glave i ovaj.."-prekinuo me njegov smijeh.Smijeh mu je bio prekrasan.Sramežljivo sam ga pogledala jer sam znala da se meni smije.Tko zna što sam sada rekla.Jooj,zašto nikada ne mogu reagirati normalno!?

"HAAHHA...joj..oprosti, molim te.Samo,nikada nisam vidio zbunjeniju osobu od tebe.Hahahahhah...Joj...Oprosti,oprosti.Ajde,obuci sada jaknu i otpratit ću te do stanice da ne pokisneš."

"Ovaj...Da..Hvala..."-rekla sam i malkice se osmijehnula
Obukla sam jaknu, a on mi se približio, otvorio kišobran i stavio ga pod moju glavu,i to tako da je njegova bila skroz izvan kišobrana

"Ma,daj...Ne trebaš zbog mene pokisnuti."-rekla sam mu osjećajući njegov prefini miris.

"Ajde,ajde.Samo hodaj i ne brini se."-rekao je smireno

"Ma ne...Inzistiram da...da barem i sebi staviš kišobran na glavu.Ne želim da pokisneš zbog mene."-rekla sam, čuđeći se što ne mucam, no bila sam jako sretna zbog toga

"Dobro,tvrdoglavice.Joj...Skoro sam zaboravio da se nisam ni predstavio.Ja sam Jake."-rekao je i pružio mi je slobodnu ruku
Da,vrlo dobro znam da se zoveš Jake i da se prezivaš Hudson.
"Ja...Ja sam Jamie"-rekla sam i primila mu ruku.Trnci su me ponovo prošli

Tada sam opazila njegov raps.Inače je imao crno-ljubičasti konac,sad je imao plavo-crveni.Baš je bio lijep.
Mogla bih si ja jedan napraviti.Zamolit ću Ann da mi ga napravi.Ona sigurno to zna.

"O čemu razmišljaš?"-pitao me nakon nekog vremena šutnje.Vjerojatno je opazio da buljim u njegov raps.

"Ovaj..Ni o čemu!!"-osmjehnula sam se i brzo i sramežljivo podigla pogled od rapsa.
"Ovaj...U koji razred ideš?"-pitala sam ga iako sam vrlo dobro znala da ide u 4.c.

"U 4. c...Ti ideš u neki 3,ako se ne varam?"-pitao je.

"Da...U 3. d"-odgovorila sam

"Gdje živiš?"-krenuo je odmah sa sljedećim pitanjem

Zbunjeno sam ga pogledala,no odmah sam mu rekla da živim u ulici Hemingway 144.On živi u Pallanstone ulici i porijeklom je Talijan.Kako kul.Talijan.Ja učim talijanski.
Baš slatko.Joj kako sam glupa.O čemu ja razmišljam-rekla sam sama sebi.
Iako inače putujem tramvajem, zamolio me da idemo pješke, jer ne podnosi zagušljive tramvaje.Nije me trebao zamoliti dvaput.Razgovarali smo cijelim putem.Toliko me nasmijavao.Totalno sam zaboravila da zapravo hodam sa Jakeom,da je on tu,EVO,pokraj MENE.

"Evo,mislim da smo stigli"-rekla sam
"O Bože.Pa ti si mene pratio skroz do moje ulice.Oprosti,stvarno, što ti prije nisam rekla,stvarno mi je žao što si hodao sad cijelim putem,ja..ja nisam ni skužila da..."-i ponovo me prekinuo.Rekao je savršeno "šuš" i ja sam odmah utihnula i pogledala ga da vidim što sam sada krivo rekla.

"Daj.Nema frke.Znao sam dobro gdje živiš.Moja teta je dvije ulice od tebe, a ja ionako idem k njoj.Osim toga, uživao sam u šetnji sa tobom."-rekao je i nasmijao se

Sramežljivo sam se nasmijala i zahvalila mu se još jednom.
Tada me zabrinuto pogledao i pitao:

"Ti nisi uživala?"
"Ma nee,jesam.Bilo je super.Stvarno ti hvala."

Osmijeh mu se vratio na lice.

"Okej onda,vidimo se sutra u školi."-rekao je i otišao
Kada sam skužila s kim sam maloprije bila u šetnji,pod kišobranom, i tko mi je rekao da je uživao sa mnom, koljena su mi se počela tresti."Tiho" sam viknula jees,i ušla u kuću,jedva čekajući da nazovem Ann.

"Ej,Ann...Ovaj...Htjela sam te još pitati što ćeš obući danas?Bilo bi kul kad bi obukle one iste hlače...Znaš one,karirane...I onu majicu,tamnoplavu,i mrežaste plave čarape...Ono,da budemo iste...Šta kažeš?"-pitala sam Ann preko telefona

"Paa,ovaj...Može,da...Samo,ja nemam mrežaste..Imam plave tajce..."

"Ahmm...A dobro,nema veze...Imam i ja tajce,al radije bi te mrežaste..Ovaj,onda se vidimo...U pola dva na okretištu?"-pitala sam je brzo jer mi se žurilo

"Aha...Vidimo se...Pusa"-rekla je i poklopila slušalicu

Brzo sam izvukla stvari iz ormara i otrčala u kupaonicu...Pustila sam vodu,i skinula se te ušla u kadu...Nakon što sam se na brzinu okupala,za 5 minuta sam osušila kosu,onda sam se obukla,pojela tako VRUĆE mahune da sam si sav jezik spekla,obukla marte i požurila na stanicu...Tada sam shvatila da sam zaboravila opremu za tijelesni,no bilo je prekasno da se vratim jer je bus već bio tu...Nezadovoljno sam puhnula i ušla unutra...Tamo je bila moja stara prijateljica,još prijateljica iz osnovne škole.

"Ej Alexie...Kak si?"-pitala sam ju

"Pa ono...Kako mogu bit kad je prvi dan škole...Počinje pakao"-rekla je tužno

"Da...Užas...Ja bi bar još jedan tjedan praznika..."

"Aha...Tko ne bi..."-rekla je i okrenula se svojoj ekipi iza.
Iznenađeno sam pogledala njezine nove prijatelje,ne očekivajući njenu takvu reakciju.Zatim sam se povukla,stavila slušalice u uši i slušala prvu pjesmu koja je bila na listi-Sum 41-My Direction
Kada je bus stao na okretištu,izašla sam van i vidjela je...Bila je prekrasna,kao uvijek.Izvadila sam jednu slušalicu,nasmijala se i zagrlila ju.

"Ejj...Uff...Opet škola...Al barem smo zajedno!"-viknula je veselo Ann...Zapravo,nije viknula,već se derala kao i obično

"Aha...Mislim da ne bi preživjela da te nema"-rekla sam joj i primila ju za ruku...Uvijek smo tako hodale gradom=)
Nastavila je istim tonom komentirati jučerašnji provod.Provod je počeo sa nama dvjema,no njoj je prišao neki zgodan dečko i počeo razgovor, a ja sam srela prijateljicu sa plesa, pa sam otišla s njom na kavu,dok je ona očijukala sa ovim...Iskreno,bilo mi je to sve jako čudno, ona je od prekida sa zadnjim dečkom, potpuno izgubila povjerenje u dečke i nije htjela imati ništa s njima...Sve dok nije došla u srednju i vidjela Marca.Čim ga je ugledala nije prestala pričati i sanjariti o njemu.I otkad je skužila da je zaljubljena u njega počela je prihvaćati većinu dečkiju koji su joj neumorno prilazili.Meni,naravno,nije smetalo.Mislim,super je kad te većina dečkiju smatra ljepoticom i kad ti prilaze.A još je ljepše kad ti je to najbolja prijateljica i kad znaš da ti to nimalo smeta i da ne osjećaš nikakvu ljubomoru.Zato mi je bilo to sve i jako drago.

Razmišljajući o tome svemu,potpuno van onoga što mi je pričala(ne znam zašto),pitala me nešto no ja ju nisam čula.

"Jamie??Čuješ li ti mene?"-pitala je sumnjivo

"Ovaj...ha?...Ma da čujem,da...Samo...Nisam te čula ovo zadnje pitanje"-rekla sam smeteno

"Pa,pitala sam kako si ti provela ostatak večeri sa onom svojom frendicom"-pitala je nestrpljivo

"Ma ono..uobičajeno...Dogovorile smo se kad ćemo se nać da idemo zajedno na ples i to je to.Ništa previše posebno."-rekla sam i izašla van iz tramvaja zajedno sa Ann

Došle smo pred školu i pozdravile sve iz razreda i šire,zagrlile se sa svima,uzbudljivo pričale o tome kako smo provele praznike...Bilo ih je lijepo sve vidjeti.Na trenutak sam se osvrnula i opazila Kyle kako sama sjedi na klupi i opet nešto piše u bilježnicu.Prišla sam joj,ne mareći što me svaki put kad pokušavam pričati s njom,lagano odbije.

"Ej Kyle!Kako si?"-pitala sam ju što sam moguće vedrije mogla

"Ovaj...Amm..Pa..pa dobro sam..."-rekla je sramežljivo i nastavila pisati

"Kako su ti prošli praznici?Je li ti bilo zabavno?"

Pogledala me čudno,i nakon nekog vremena nastavila:

"Pa...Bilo je dobro...I..I...išli smo na skijanje u Italiju...I tako..."-rekla je mucavši
Kada je skužila da pokušavam vidjet što piše,privila je bilježnicu k sebi i mrko me pogledala.

"Ma sorry,ne pokušavam zabadati nos,samo ono...Često tu nešto pišeš...Pretpostavljam da su pjesme al ono...Zanima me,jer i ja ih pišem"-rekla sam nasmijavši se

"S..st..stvarno?I ti ih pišeš?I ja!"-rekla je i nasmijala se...
To je bio prvi put kad sam ju vidla da se smije

"Oh,pa to je super...Evo,već jedna stvar koja nam je zajednička"-veselo sam rekla

"Joj..Ajde dođi...Zvonilo je...Ne smijemo zakasniti prvi dan"-rekla sam i povukla je lagano za ruku.

Zbunjeno se i sramežljivo digla te krenula sa mnom u školu.

„Daaaj Jamieee probudi se višee!!!“-vikala je Ann vukući me za nogu…
„A daj,Ann pusti me da bar malo još spavam“-rekla sam
„Nee,daj idemooo,moolim tee…Idemo se provozat do parka…To ćete razbudit, a i mama ne smije skužit da smo mamurne…“-rekla je Ann i maknula pokrivač s mene.
Tada sam ustala,ljutito,no ipak se sam se obukla…Pojele smo Cornflakes i otišle se vozit.
„I?Jeli Marc pričao što o meni?“-pitala me uzbuđeno Ann pogledavajući jel ide koji auto,da može prijeći cestu
„Ha?Marc?Pa ovaj…ne znam…ne sjećam se…“-rekla sam joj zvijevajući
„A daaaj Jamie…Znaš da mi se jedino on od svih sviđa…I ti onda zaboraviš“-rekla je razočarano Ann i prešla cestu,a ja za njom
„Pa nije,nego…Ma prerano si me probudila…Ja još spavam praktički,a kako da se onda sjećam što mi je rekao Marc…Znam samo da me pozvao na kavu jer sam sjedila tamo sama i to je to
„Da da…Mislim...Moram te nešto pitati…Samo da budem mirna..Tebi se on ne sviđa jel tako?“-pitala me sramežljivo
„O Bože Ann…Pa normalno da mi se ne sviđa…Znaš ti dobro tko se meni sviđa i fkt ne moraš nimalo sumnjati u to dal mi se sviđa Marc..“-rekla sam joj smijući se na samu pomisao da bi se meni sviđao Marc
„Dobroo,evo…samo sam htjela biti sto posto sigurno…Idemo do onog potoka...“-rekla je i u trenu je bila kod našeg potoka…


Osjetila sam kako netko hoda…Povjetarac mi je milovao lice, a sunce grijalo moje tijelo i nije mi se dalo pogledati…

„Ma čekaj malo…Zar…pa to je Jamiee!!“-čuo se tih muški glas

Tada sam se naglo digla i vidjela nekog kog sam najmanje htjela vidjet…
Da,pogodili ste,bio je to Ethan

„Ethan??Pa,pobogu,što ti tu radiš??“-viknula sam začuđeno
„To bih ja tebe trebao pitati…No uglavnom,tu se dolazim vozit sa svojim frendom Kyle-om…Tu sam skoro svaki dan…A što ti tu radiš,da se vratim na pitanje?“
„Pa…ja se tu dolazim vozit sa…sa…Ann…“-pogledala sam prema mjestu gdje je trebala bit,no nje nije bilo…
„Dobro,gdje je sad ona!!“-viknula sam ljutito
„Možemo ti pomoć da je nađeš“-rekao je Kyle
„Ne,hvala..ne treba..Idem doma…Nek si misli kad me ovako ostavila“
„Jamie,ne želim se miješat…Ali gle,tu su joj stvari i bicikl joj je tu…Što ne misliš da se možda nešto dogodilo…A budući da si ti spavala,otišla je to obavit i vratila bi se…Bolje je da pričekaš još malo…“-rekao je Ethan
„Hmm…a dobro..možda i imaš pravo“-rekla sam i sjela na zidić i gledala u potok…Očekivala sam da će otić , no oni ni makac
„Ovaj…da…I šta sad?Vi ne trebate nigdje otić“-pitala sam
„Pa…ne…ovo mjesto nam je među najdražima“-Osmjehnuo se Kyle
„Dobro,da…onda ćete vjerojatno tu i ostat…“-rekla sam mrzovoljno još uvijek gledajući u potok…Ne znam zašto, ali sam Ethan-ov pogled me toliko iritirao…
Nakon njegovih sto dosadnih pitanja,ugledala sam Ann sa punim rukama slatkiša kako začuđeno gleda u Ethana i mene…
„Dobro,Ann gdje si ti?“-pitala sam uznemireno
„Pa…otišla sam do trgovine kupit malo slatkiša…Ti si spavala,pa te nisam htjela ponovo probuditi…A što vi tu radite?“-pitala je začuđeno spuštajući slatkiše na pod
„Pa ovaj…ma duga priča…Vozikamo se naokolo i tako…“-rekao je Ethan
„Heh, i mi…ako želite možete ostat sa nama“
Oštro sam ju pogledala i prije nego što sam htjela reći da to nije dobra ideja, Ethan je veselo rekao:
„Hvala…Bit će nam drago“-i pogledao mene
Ja sam mu se blago nasmiješila i ljutito pogledala u stranu…
Oke,sad ću cijeli dan morat bit sa čovjekom koji mi toliko ide na živce…

Nastavlja se…

Two weeks later...


"Ajdee Ann...daj popi do kraja to više!!Fkt moram na WC!!!"-vikala sam na Ann jer je sto dana pila običan cappucino...

"Pa daj Jamie!!Ne mogu kavu popit za 5 minuta!!Strpi se malo!"-rekla je ona sa šalicom u ruci gledajući u nekog dečka...

"Uostalom,odi tu na wc niko te neće pojest.."-rekla je još uvijek zureći u njega

"Pa..Ma dobro...idem onda..."-rekla sam i žurno otišla prema wc-u

Kada sam obavila to što sam imala,vratila sam se gore,i pogodite kog sam ugledala...Svoju dragu Ann sa onim čupavim kako se-znate šta?-lijepo i strastveno bare...Ma krasno...I kamo ću ja sad...Gledala sam još neko vrijeme prema njima i ogledavala se okolo i pogodite kog sam vidla-njenog najdražeg Marc-a...sad znam zašto se tamo ljubaka sa onim...Samo da Marc bude ljubomoran...On je sjedio s frendovima...Kad me skužio došao je do mene...Ja sam zapanjeno gledala prema njemu i taman kad sam htjela pobjeć već je viknuo:

"Hej!...Stani molim te...Trebao bih te nešto..."-rekao je i primio me za rame...

Okrenula sam se na prstima i lagano osmjehnula..

"Ovaj...da?"-pitala sam pogledavajući malo njega,malo Ann koja je još uvijek jezik imala u onom dečku

"Pa ovaj...za početak ja sam Marc..."-rekao je i nasmijao se...Btw imao je prejebeN osmijeh..al nemojte to reć Ann..xD

"Ja sam Jamie,drago mi je...Ti si mi poznat odnekud..."-rekla sam iako sam dobro znala da je iz 4. e razreda

"Da,idem u tvoju školu,ja sam 4 razred...Ti si 3 jel tako?"

"Da,jesam,jesam"-rekla sam pitajući se kako zna koji sam razred

"Ovaj,ono što sam te trebao...Da...Sama si?"-pitao me

"Pa ovaj..ne..mislim...trenutno jesam..al inače...tamo mi je frendica al mi je bed..ma uglavnom"-rekla sam smušeno ne znajući što bih rekla

"A ono ti je frendica...Ona koja trenutno...obrađuje svog dečka?"-rekao je sa trunkom nezadovoljnosti u svom glasu

"Paa.da..al nije joj dečko..malo se napila i ono..."-rekla sam...Lagala sam da se napila al nisam mogla reć da se bari s ovim zbog njega

"Aha...pa ovaj,moji frendovi su sad otišli,hoćeš sa mnom za stol dok ovi ovaj...završe..."-pitao me

"Pa..pa ne znam sad baš..moja frendica me"-rekla sam,a ovaj me prekinuo i rekao:

"Ma tvoja frendica neće ni skužiti...Dođi ajde..."-primio me za ruku i odveo do drugog stola

Par minuta smo tako pričali,kad mi je Ann poslala poruku:

~Dobro Jamije,pobogu gdje si ti??Ovaj nije normalan,ne pušta me na miru...Daj dođi molim te~

Znajući da će se ovo dogoditi,rekla sam Marcu da moram ić al on je rekao da ide sa mnom...Nisam ga mogla odbit jer je već platio,a i samo je potrčao za mnom...Krenuli smo prema drugom odjelu.Ann je pogledala prema meni i prema Marcu i odmah se počela ovom dečku nabacivati

"Bok...Ann..ovaj...evo me...sorry al bila si zauzeta ovim tipom pa ono...uglavnom,ovo ti je Marc"-rekla sam,pokušavajući ih upoznati,jer to je ono što je oduvijek željela...

"Ej..ovaj...Ja sam Ann,drago mi je"-rekla je smiješeći se

"Ja sam Marc...Ovaj...ja sad idem...Jamie,hvala što si ostala sa mnom na kavi...Vidimo se"-rekao je i tajanstveno otišao

Ann me pogledala...Iz njenih očiju siktao je i bijes i razočaranje i začuđenost istodobno...

"Ovaj,Ann...nemoj se ljutit...Vas dvoje ste bili zauzeti,a on me pozvao na kavu..I ono...kako nisam imala šta radit ono...sorry e..."-rekla sam tiho

"Ma okej je stara...Znam ja da si me htjela samo upoznat s njim...Hvala ti"-rekla je i zagrlila me...Nakon što je ovog otjerala otišle smo do nekog parka,nalile se,a ja sam otišla kod nje prespavat...Bilo je zakon...Naslikavale smo se,smijale ko kreteni,a glava nas je boljela užasno...No sve u svemu,to je bio zadnji dan u prvom tjednu praznika..Imamo još puna dva tjedna!!!

„Aaaa,daj se javi Chrisu,s njim se nisam duuugo čula“-rekla mi je Ann kad smo u knjižnici visile na MSN-u…

„Ma neću…Ide mi na živce…Nikad se ne javlja,pa se neću ni ja njemu“-rekla sam ljutito…

„Da, a da je u pitanju Jake,ne bi tako bilo“-u tom trenu ušao je upravo on…Zbunjeno je pogledao prema nama i brzo se okrenuo i sjeo za jedan od kompjutera.

„E znaš štaaa,kad te ja jednom šupim..pa jesi ti normalna??“-rekla sam Ann što sam tiše mogla i lupila je po glavi.

Izašla sam iz knjižnice i ljutito se penjala kroz stepenice.Odmotavajući lizalicu spotaknula sam se na stepenicu, a lizalica mi je ispala iz ruke.Opsovala sam sve živo i otišla u učionicu koja je, čudom, bila otključana.

„Ise,e koji glup dan!!!A to je namjerno napravila,samo zato što sam joj se ja smijala pred onim…kretenom od…no kak se zove!!!“-derala sam se na samu sebe po učionici gdje nije bilo nikoga.
Uzela sam flomaster i šarala s njim po ploči,bolje reći udarala s njim po ploči i na kraju sam ga od bijesa bacila prema vratima i pogodila baš njega točno u facu

„Ajmeee,sorry…ise,fkt sorry“-rekla sam brzo i dignula flomić sa poda.

„Ma ne ništa…Šta si ti sama unutra?Čuo sam da neko priča pa ono…Al, ček…Šta vi sad imate?“-pitao je

„Hmm,etiku…Zašto?“-pitala sam tiho dok mi je srce lupalo ko' ludo

„Paa,brijem da mi tu imamo etiku.Ili…ček,jesi ti D razred?“

„Da jesam.“-rekla sam tiho i razočarano *neČem vam reć zašto…sramme*

„Aaa,onda mi sa vama odsad imamo etiku zato što se kod nas dosta njih ispisalo i ostalo nas je samo troje,tako da ćemo sa vama imat“-rekao je kroz smijeh

„A…ovaj…kul…i…ovaj…joj,što sam sad htjela reć…faak“-promrmljala sam ljutito jer se nisam mogla ničeg sjetiti.Totalno sam zablokirala.

„Aha,ovaj..sorry za ono prije“-rekla sam sramežljivo,iako to nije bilo ono što sam htjela reć al nisam htjela ispast glupo,iako mislim da jesam.

„Ma ne,stvarno ništa…Nemaš se razloga ispričavat“-rekao je ponovo sa smijehom,a ja sam samo zurila u pod.

„Ej,pa fkt,ne treba ti bit bed,ako je u tome stvar“-rekao je i prišao mi…Dirnuo me za rame,a ja sam se sva naježila

Tada je ušao ostatak mog razreda i još troje cura iz Jake-ovog razreda.

Pod etikom smo pričali o homoseksualnim brakovima.
Ja sam,kao i uvijek,bila najglasnija iako je tamo bio Jake.Valjda sam zaboravila da je on taj koji mi se sviđa i da inače pred njim šutim kao riba.

„Jamie,mogu li ti ja nešto reć???Mislim,kako možeš biti za te odvratne brakove??Stvarno odvratno!!“-rekla je cura koja je sjedila do Lucasa,vjerojatno iz njegovog razreda

„Pa gle…I oni su ljudi kao i mi…Ja nisam za to da mogu posvajati djecu, a i totalno su mi jadne one njihove parade, ali za brakove jesam…Zašto ne bi radili ono što žele?Naravno, sve do te granice kad bi ugrozili mene i moje dijete jednom…Mislim na to da kad bi ja morala gledat njihovo ljubakanje skup sa svojim djetetom…“-odgovorila sam joj

„Ma glupa sii!!Kako možeš bit za brakove???Mislim, da se vjenčaju tamo u crkvi i ljubakaju pred Bogom!??!!?Ti fkt nisi normalna!!!“

„Ejj,daj se skuliraj malo.Mislim,oprosti što se miješam, ali mislim da joj nemaš pravo govorit da je glupa i poštuj njeno mišljenje bez obzira na to jel se slažeš s njom ili ne…“-rekao je tiho Jake

„Molim??otkad ti mene NE braniš,Jake??“-pitala je ta cura

„Pa…nije da te ne branim,nije ni da te napadam,nego ti samo kažem da se ne bi trebala ovako derat na nju, samo zato jer nemaš isto mišljenje kao ona“

„Gle Jake…Ono..mislim…sad odjednom tu flizofiraš…jučer nisi previše filozofiro kad si me onako primio i odveo sliniČki uwc…Budi sretan da ja volim takve stvari!!“-rekla je ljutito,ali kad je shvatila što je upravo rekla sklopila je usta rukama i zažmirila

Jake se zacrvenio,pogledao me i spustio glavu dolje i nešto si mrmljao u bradu…
Ja sam ostala zatečena…Jake??suze su počele navirati…koliko god sam treptala još uvijek ih je bilo…

„Jamie,jesi li dobro?“-pitala me profesorica

„Ma da jesam,samo…nešto mi je upalo u oko“-rekla sam pokušavajući zaustaviti suze

„Mogu li molim vas na wc?“-pitala sam

Digla sam se i primjetila da Jake zabrinuto zuri u mene,no ja sam se okrenula i izašla iz učionice ni ne čuvši profesoričin odgovor

Gledajući se u ogledalo razmišljala sam o rečenici koju je izgovorila ona cura:
„Kad si me silnički odveo u wc…“
Tad sam zaplakala još više…Prisjetila sam se nečeg što mi se najviše gadi i što nikad neću zaboravit.
Nešto,što se dogodilo meni…



*EtoGac,ljudi...dug je post,da...jbg...
inspirejšn,ne
=)*

Sjedeći u knjižnici jer sam OPET zakasnila na prvi sat,ljutito gledam u neki novi plakat...Taj glupi bus opet je kasnio!...Nakon što se zvono oglasilo,izašla sam iz knjižnice prema učionici...

"Aaaa,opet kasniiiš..."-rekao je podrugljivo Ethan...

"Joj,daj šuti!!Ne trebaju mi još i tvoja prigovaranja"-rekla sam neraspoloženo...

"Jamieeee!!!"-viknula je Ann i zagrlila me...

"Ma znaš šta,i dobro je da kasniš,ovaj glupan iz fizike je pitao...I baš je otvorio tebe!!hihi...zato,budi sretna!!"-rekla je Ann...

"Aa..dignuo me..ise,ne bi baš niš znala...Ja sam jučer cijeli dan učila glupu povijest..."

"Jooj i ja isto...Al nisam ja trebala za to puno,učila sam to već prije...Ja sam glazbeni štrebala,uopće ne kužim one glupe ključeve i tonove"-rekla je tužno Ann

"Ise,oko čeg se ti brineš..."-rekla sam joj...

Za vrijeme velikog odmora otišle smo do naše najdraže pekare sa fornetima...Tamo smo uvijek prve,da bi dobile tople fornete...
Kada smo ih kupile,izašle smo van,no tada se Ann sudarila u jednog lika...
To je bio Marc...
Ja sam se počela smijat,a ona se počela ispričavat...

"Ma nema beda,mala"-rekao joj je sa smiješkom...

Ja sam ga čudno pogledala zbog ovog "mala" i baš kad sam mu htjela zbog toga prigovoriti Ann me povukla za ruku jer je znala što želim...

"Ajmeeeee,zašto baš u njegaaa!!!Pa koja sam ja tuka!!"-rekla je tužno Ann...

"Joooj daj Ann...to se svima događa..osim toga,rekao je da nema beda"-pokušavala sam je utješiti...No nije bilo uspjeha...

"Jamieee!!Ej Jamieee"!-oglasio se poznat glas u pozadini...

"Jooj ne,to je Ethan...ajme...daj,potrčimo malo..."-rekla sam i počela trčati...

"Ma Jamie tu je već"rekla je Ann tiho...

"Ohh,bok Ethan"-rekla sam...

"Ej...kud se tako žuriš,kao da me izbjegavaš"-rekao je Ethan sa nevjericom koja mu se vidla u očima...

"Ma neee,zašto bih bježala..Nemam zašto...samo..ovaj...idemo ponavljat glazbeni...Pa ovaj,vidimo se!!!"-rekla sam mu i žurno otišla sa Ann u knjižnicu...Joj,ta knjižnica...Previše sam počela boraviti tamo...Ali bar je dobar kutak da se maknem od te gnjaveži...


P.S.- Dakle,moj novi blog...O čem se radi možete pročitat u boksevima...Zasad,trebam tri lika u priču...Ženskog roda...xD..Kasnije ću možda primiti još likova,no zasad troje...
Pusaa=)

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.